U ponoć je počela predizborna tišina, koja će trajati do zatvaranja birališta u nedelju, a novinar Nedeljnika Branko Rosić smatra da su nove tehnologije obesmislile ovaj institut i pita zašto ne bi moglo da se „puca“ sa malog ekrana ako se „puca“ sa Fejsbuka i Tvitera.
U ponoć je počela predizborna tišina, koja će trajati do zatvaranja birališta u nedelju, a novinar Nedeljnika Branko Rosić smatra da su nove tehnologije obesmislile ovaj institut i pita zašto ne bi moglo da se „puca“ sa malog ekrana ako se „puca“ sa Fejsbuka i Tvitera.
Komentarišući štampu ovog jutra, Rosić je rekao da su političari postali zvezde u medijima i da se postavlja pitanje o čemu ćemo pričati ako ne o njima. Smatra da je dobro doći u vakuum predizborne tišine i videti kakav je život bez politike.
Ocenjuje da naslovi u dnevnoj štampi, koji se danas bave ekonomijom i spoljnom politikom, ali i samom predizbornom tišinom, pokazuju da smo osim politike simulirali život svih ovih godina.
„Ako smo setni za političarima možemo da prizovemo Jutjub. Voleo bih da kažem da ću otići da pecam tokom predizborne tišine, ali otići ću da pecam na mrežama“, kaže Rosić.
On smatra da će se pravila predizborne tišine promeniti u vreme savremenih metoda komunikacije i ističe: „Ako se puca sa Fejsbuka i Tvirtera, može i sa ekrana“.
Slaviša Lekić, novi predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), rekao je da se događa tabloidizacija Srbije. Rosić objašnjava da su se političari nekada obraćali javnosti putem ozbiljnih medija, a sada za to koriste tabloide, čime su dali znak da su tabloidi ozbiljno sredstvo.
„U londonskom metrou uvek možeš da uzmeš tabloid jer ga niko ne nosi kući. To je potrošno sredstvo od tačke A do tačke B, a ozbiljne novine se nose kući“, kaže Rosić.
Napominje da su tabloidi u Srbiji dobili svojevrsnu auru hrabrosti, odnosno stav da oni mogu da objave ono što drugi ne mogu.
„Kod nas je sve sklono crno-belom. Jedni se gade tabloida, a drugi smatraju da tu mogu da porčitaju ono što ne mogu na drugim mestima“, objašnjava gost Novog dana.
Juče je u Sarajevu predstavljena Deklaracija o zajedničkom jeziku kojom se tvrdi da jezici u Srbiji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori imaju istu osnovu i da nije potrebno prevoditi ih međusobno.
Rosić ističe da mnogi misle da je rat u Jugoslaviji počeo na Maksimiru i fudbalskim stadionima, ali da su se prvi sukobi desili među književnicima i to oko jezeika.
„To se zaboravilo jer su hteli da kažu da niske strasti pripadaju tribinama“, kaže gost Novog dana.
Izvor: N1
