Rediteljka Tatjana Mandić Rigonat izjavila je u Novom danu televizije N1 da predsednički izbori nisu rat protiv Aleksandra Vučića, već prilika da građani biraju. Kaže da ne veruje ni istraživanjima javnog mnjenja, ni političkim analitičarima, i poručuje da građanski aktivizam treba iskazati na biračkim mestima.
Rediteljka Tatjana Mandić Rigonat izjavila je u Novom danu televizije N1 da predsednički izbori nisu rat protiv Aleksandra Vučića, već prilika da građani biraju. Kaže da ne veruje ni istraživanjima javnog mnjenja, ni političkim analitičarima, i poručuje da građanski aktivizam treba iskazati na biračkim mestima.
Tanja Mandić Rigonat izjavila je u jutarnjem programu televizije N1 da je Branislav Nušić naš savremenik, iako bi bilo lepo da se probudimo u nekom drugom svetu u kojem nam meru naše sadašnjosti neće uzimati Nušićevi likovi. Podsetila je kako Živka, junakinja Nušićevog komada “Gospođa ministarka” koji je svojevremeno režirala, u jednom trenutku svom zetu Čedi kaže da ide među kestenje na Terazije i čuje šta narod priča. To, kako kaže, pokazuje da se i Živka bavila istraživanjem javnog mnjenja.
Dodaje, međutim, da istraživanjima javnog mnjenja uoči predsedničkih izbora u Srbiji, uopšte ne veruje. Više puta su se, kako kaže, pokazala kao pogrešna i vid manipulacije. Prava istraživanja bi, prema njenim rečima, bila sprovedena na pijacama, u kafanama, u GSP-u, jer teško je da će ljudi u telefonskim anketama reći šta zaista misle.
Mandić Rigonat veruje i da prenošenje različitih, često kontradiktornih, istraživanja na naslovnim stranama novina, obilukuje glasače – oni koji su protiv Vučića će zbog navoda o nadpolovičnoj podršci kandidatu vladajuće koalicije, biti dodatno motivisani da izađu na izbore i glasaju protiv njega, dok će oni koji ga podržavaju biti još više samouvereni da će pobediti.
Gošća Novog dana ističe i da predsednički izbori nisu rat protiv Vučića, niti rat protiv Srbije, već prilika da se građani izjasne za šta jesu. “Ovo nije situacija deset na jednog, svaki kandidat je usamljen, nije kao na parlamentarnim izborima gde posle imamo koalicije – biramo jednog čoveka koji će biti predsednik Srbije”, podseća ona.
Mandić Rigonat kaže da je veliki problem srpskog društva što svakog neistomišljenika doživljavamo kao neprijatelja. Podseća da skoro godinu dana nema odgovora na to ko je rušio Savamalu, a umesto da dobijemo odgovore, građani koji te odgovore traže se etiketiraju kao neprijatelji i strani plaćenici.
“Slušala sam Vučića da kaže da nije problem to što se desilo, već što se desilo noću, a ne danju. Ne, problem je što su ljudi vezivani, što su neki ljudi imali tamo imovinu, što je država stala pred bagerima”, kaže ona i pita se ko “ima licencu” da ljude proglašava za strane plaćenike.
Podseća da je i sama bila etiketirana, time što je njeno gostovanje na televizije N1, kada je rekla da bi Gebels danas bio zadovoljan, bilo izloženo na izložbi SNS-a “Necenzurisane laži”. Objašnjava da je Gebelsovo nasleđe danas prisutno i u marketingu, i u političkom marketingu, pa čak i da je propaganda danas zamenila ideologiju, a neko se, kako kaže, usudio da je zbog te rečenice označi kao izdajnika.
Osvrnula se i na to što je u Novom Sadu prekrečen mural francuskog strit umetnika Remeda, ocenjujući da je to antiklutrni gest. Kaže da nije normalno da i u tom slučaju, kao i u slučaju Savamale, ne znamo ko je i zašto prekrečio mural.
“Ako se zakoni ne poštuju, normalno je da postoji bunt. Ja sam za varijantu izađimo na izbore, a ne za ulice. Idem na proteste, ali smatram da kada imam mogućnost da biram – građanski aktivizam treba iskazati na biračkim mestima”, kaže Tanja Mandić Rigonat.
Ističe i da ne veruje političkim analitičarima, jer svaka stranka ima svog analitičara. Volela bi, kako kaže, da ima priliku da sve predsedničke kandidate čuje u zajedničkoj predsedničkoj debati, u kojoj bi kulturnim i primerenim rečnikom, dali odgovore na pitanja koja se tiču građana.
Tanja Mandić Rigonat je u Novom danu govorila i o svojoj novoj predstavi „Iluzija“, po tekstu Ivana Viripajeva, koja je premijerno izvedena 17. marta u Ustanovi kulture „Vuk Karadžić“. Komad se, kako kaže, bavi našim predstavima o ljubavi, a ljubav je u “pornografskom i kič svetu” u kojem živimo, prognana iz javnog prostora.
Izvor: N1
