Beograd — Predsednik vlade Aleksandar Vučić saopštio je da neće biti raspisani parlamentarni izbori, a analitičari smartraju da je odluka dobra.
Međutim, stranke, kako one koje su tražile vanredne izbore za parlament, tako i one koje su bile protiv toga – zasad se ne oglašavaju.
„Srbija je stabilna demokratija, stabilna zemlja, vrlo stabilna ekonomija, kojoj je potreban rast, ozbiljnost i odgovornost, a ima i stabilnu većinu koja funkcioniše u parlamentu“, istakao je Vučić u izjavi za javnost.
On je naveo da uvažava mnoge aktere na političkoj sceni, posebno one koji su njegovi partneri i koji dobro razumeju državu, državne potrebe i obaveze, te da je pažljivo razmotrio njihovu ideju za održavanje parlamentarnih istovremeno sa predsedničkim izborima.
„Ipak, smatram da ne postoje bilo kakvi razlozi za njih u ovom trenutku“, istakao je premijer u izjavi za javnost.
Kako kaže, sledeći parlamentarni izbori su 2020. godine, a predsednički 2022. godine.
„Baš onako kako se to odigrava u svim stabilnim evropskim demokratijama, tako će da bude u Srbiji“, rekao je Vučić.
Predsednik srpske vlade je istakao da je Srbija prošla najteži period u kojem je bilo više vanrednih parlamentarnih izbora, jer je to bilo neophodno, kako bi se proverila podrška reformama u teškim momentima.
„Neophodna je bila podrška reformama u teškim trenucima kad sprovodite mere fiskalne konsolidacije, da vidite da li su ljudi sa vama, da li su razumeli zašto to radite. Jer, niko normalan ne misli da će da stiče popularnost ako sprovodi teške mere ili fiskalnu konsolidaciju“, rekao je premijer i istakao da danas, međutim, nema potrebe za tim.
Politički analitičar Dragomir Anđelković ukazuje da su kod premijera Vučića „očigledno presudili“ državnički razlozi, a ne partijski interesi, jer bi, kako smatra, istovremeno održavanje predsedničkih i vanrednih parlamentarnih izbora, zbog Vučićeve lične popularnosti, sigurno išlo naruku SNS.
Prema njegovom mišljenju, Vučić je sagledao stvari pre svega sa stanovišta države, iako bi izbori bili u interesu i njegove stranke i vladajućeg bloka, jer bi lična popularnost premijera „povukla“ taj blok i donela više mesta u parlamentu.
„Za očekivati je da, ako su se dogovorili da idu na jednoj listi na predsedničkim izborima, odnosno da podrže kandidata SNS, i na parlamentarne izbore idu na jednoj listi. To bi im garantovalo verovatno i dvotrećinsku većinu u skupštini, ali svaki izbori su stres za državu“, objasnio je Anđelković.
Prema njegovim rečima, da je odlučeno da se održe i vanredni parlamentarni izbori ,sve bi se svelo na lično-partijski interes vladajućih struktura.
„Vučić to verovatno nije hteo, jer bi ih svi optužili da idu na izbore da bi imali još više mandata, a dovoljno su složni da vlada može da funkcioniše“, rekao je Anđelković ponavljajući da deo koalicionih partnera polazi od toga da treba iskoristiti ovu priliku da se poveća kapacitet vladinog bloka.
„Mislim da je za Srbiju dobro da se ne održavaju baš svake godine vanredni parlamentarni izbori.“
Profesor Vladimir Vuletić smatra da bi raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora usporilo društveni razvoj, ekonomski rast i uopšte ekonomske aktivnosti i da bi u ovom trenutku oni doneli više štete nego koristi, pre svega za ekonomsku stabilnost Srbije.
„Suštinski nema neki razlog zbog koga bi se raspisali parlamentarni izbori. A ono što je jako važno i što se meni dopalo u današnjem nastupu premijera je što je posle nekoliko meseci, kada su političke teme sticajem okolnosti bile u žiži, ponovo je akcenat vraćen na ekonomske teme, ekonomska pitanja i to je jako važno“, rekao je Vuletić.
Uz izbore, dodaje Vuletić, „bukvalno bi sve stalo“ na dva meseca, najpre u iščekivanju rezultata, a potom i u čekanju na formiranje nove vlade, kaže on.
To bi, dodaje, bilo praktično pola godine izgubljenog vremena za ekonomska pitanja i ekonomski razvoj zemlje.
„Izbori bi usporili ono o čemu je premijer danas dosta govorio – imperativ da se društveni razvoj ubrza i da se dođe čak do stope od četiri odsto ekonomskog rasta, što bi značajno doprinelo poboljšanju materijalnog života građana“, rekao je Vuletić.
Prema njegovom mišljenju, većina u parlamentu nije ugrožena, te je odluka da ne bude parlamentarnih izbora očekivana.
Podseća da se o tim izborima dosta govorilo „u onom trenutku kada je počelo pitanje oko Tomislava Nikolića“, te da uvek mogu postojati razlozi za izbore i da je premijer sigurno imao u vidu neke razloge za izbore, ali i da on smatra da bi oni sada doneli više štete nego koristi, pre svega za ekonomsku stabilnost Srbije.
Nijedna politička stranka, koja je bila za održavanje, ili protiv vanrednih parlamentarnih izbora zajedno sa predsedničkim, nije se oglasila do po podne, iako je prethodnih dana bilo dosta reči, saopštenja i izjava na tu temu.
Krajnji rok za raspisivanje predsedničkih izbora je 3. mart, a očekuje se da ih predsednica parlamenta Maja Gojković raspiše ovih dana.
Izvor: www.b92.net
