Uoči finala u aprilu, kada će se birati novi stanar kuće na Anrićevom vencu sa petogodišnjom plaćenom kirijom, gledaoci neće glasati es-em-esom, već kružićem na biračkom listiću
Veliki politički rijaliti šou uveliko traje, iako njegovo emitovanje nije ni počelo. Kako objasniti takvu paranormalnu situaciju sa formatom „Ja imam predsednički talenat”?
U zemlji koja se nalazi u stalnom predizbornom stanju, zabava nikada nije ni prekinuta. Samo se menjaju članovi žirija i voditelj. Ko bi mogao da sedi pred kandidatima i procenjuje njihovu darovitost? Bogoljub Karić bio bi svakako zvezda, posle povratka iz izgnanstva gde je, umesto u izbegličkom kampu, boravio u džakuziju.
Mada se sa Bogijem nikada ne zna, jer je pre roka na „Fejsbuku” privukao više od 100.000 fanova, te ga možda atmosfera ponese, pa se preseli u kandidate. Mada sumnjam u to. Karić je pre 12 godina bio žrtva stare kletve: ko se politike lati, od politike pogine! Zašto bi ponovo ginuo, kada mu sa kapitalom, iako nije marksista, ide mnogo bolje.
Njegov arhineprijatelj Mlađa Dinkić je oslobođen svih optužbi istoga dana kad i Bogoljub. Zašto ne bi u duetu, svirajući gitare, pevušili neku od balada koje je Mlađa komponovao za Dragana Kojića Kebu? To pomirenje bilo bi gledanije od emisije „Sve za ljubav”.
U takvoj podeli uloga Boris Tadić, predsednik u dva mandata, bio bi prateći vokal. Nekada je priznao da se budi uz Severinine pesme.
Sva trojica se odlično razumeju u politiku, muziku i kadrovanje.
Uoči finala u aprilu, kada će se birati novi stanar kuće na Andrićevom vencu sa petogodišnjom plaćenom kirijom, gledaoci neće glasati es-em-esom, već kružićem na biračkom listiću.
Neko se već kandidovao, na nekoga se osnovano sumnja da će ući u šou, a produkcija obećava i velika iznenađenja… Ko su zapravo oni i ko je među njima budući talentovani predsednik?
Aleksandar Vučić
Koliko znam, premijer se ne kocka, osim kad nekoga od svojih paževa ponekad pošalje u kladionicu, da mu uplate tiket. Čovek koji naročito nije sklon ruletu, neće dozvoliti da bez navođenja pusti kuglicu da upadne u rupicu sa pogrešnim imenom.
Takvu grešku su učinili i Sloba i Boris. Prvi počiva pod lipom, drugi je još u svom filmu, nepoznatog žanra. To je nedavno učinio i Bojko Borisov u Bugarskoj, prepuštajući političku sudbinu posredniku.
Na Balkanu, a naročito u Srba, to je jednako mudro kao staviti glavu na panj i razmišljati hoće li pobednik u rukama držati sekirče ili će pozvati maserku. Zato Vučić najavljuje da će kampanja biti kratka, a da će o podršci Tomi razmišljati do poslednjeg trenutka, puštajući sve ostale da se iscrpe i prođu kroz tabloidni skener, dok mu čitaju misli.
Hoće li u toj ezoteričkoj raboti pomoći zagonetna vizija iskusnog Nemca Gerharda Šredera koji u budućnosti Vučića vidi kao predsednika države ili predsednika vlade?
Tako je prijatelj Gerhard najavio moguću predsedničku kandidaturu Vučića, a verovatnoća da je to učinio bez dogovora sa srpskim kancelarom jednaka je istini da će Nebojša Stefanović izjaviti kako je sve vreme Tomu Nikolića, umesto Ace, zvao – tata.
Tomislav Nikolić
Predavši SNS Vučiću, obojica su pustili suzu. Toma zato što je znao da, iako inaugurisan u broj jedan, prepuštanjem stranke čoveku broj dva – dobrovoljno zauzima njegovo mesto.
Vučić je lio suze radosnice, pokazavši da ipak ima emocije, jer je, ispraćajući Tomu iz stranke, znao da preuzima presto.
Da Toma može da vrati vreme, toga dana bi plakao samo Vučić. Bez podrške partije koju je osnovao, najavio je da će kandidaturu objaviti do Božića.
Bilo je to sasvim logično razmišljanje predsednika. Više se uzda u podršku Svevišnjeg, nego u Vučića. Ali, Vučić je taj trenutak odložio za Sretenje, kada će ipak zajednički objaviti ime kandidata.
Da li će Toma dobiti rođendanski poklon ili članstvo u PIO fondu? Sudbina je ironična prema Tomi. Prvi je dešifrovao Tarabićevo proročanstvo, videći žute ljude koji će popiti Moravu, a Vučić je doveo Kineze da kupe železaru. Od Putina je dobio srdačno pismo, a Vučić je kupio „migove”.
Ali predsednik koji je sa stiropora uskočio na Andrićev venac, dok je Boris to vreme provodio pred ogledalcetom, neprskani je političar, što znači da poseduje urođeni instinkt, šumadijsku lukavost i strpljenje da čeka trenutak kada će uzvratiti.
Vojislav Šešelj
Najtalentovaniji šoumen koji je trošio svoj prirodni talenat mahom na destrukciju, predstavlja primerak iz plejade političara teške kategorije. Inteligentan kao članstvo Petnice, možda će dočekati priliku da uđe u drugi krug.
A tada je sve moguće. Pitanje je samo, da li Voja to uopšte želi, jer je takvu poziciju, pod još nerazjašnjenim okolnostima u vreme Slobe, prepustio Milanu Milutinoviću prethodno pobedivši Zorana Lilića.
Naime, ostala je misterija kako je Drenica sa 110 odsto glasala za socijalistu.
Vojvoda je, ako se već igramo igre istine, istinski pobednik poslednje tri decenije. Njegov sin Brut je šef države, njegovo najdraže detence je premijer, Maja Gojković je predsednica parlamenta, a Jorgovanka Tabaković guvernerka centralne banke. Oni su polaznici Vojine političke škole, koja je od kumrovačke idejno skrenula ka četničkoj.
Već vidim Šešelja kako sa radikalskom podrškom demonstrira pored Tominih vikendica na Savi, gricka takozvane prodemokratske kandidate, a potom se obrušava na patriote. Svoj uticaj vojvoda ne demonstrira kroz formalne funkcije, već kroz skrivenu moć.
Zato će, ako se kandiduje Vučić, bez ideoloških predrasuda, preuzeti ulogu njegovog Radničkog bataljona. Cenu te žrtve znaće samo njih dvojica.
Vuk Jeremić
Pošto nije postao Ban Ki Vuk, Borisov učenik u Prvoj beogradskoj gimnaziji, a potom i šef diplomatije, učiniće sve da vrati evoluciju unazad i transformiše se u Vučića.
Kampanja na Ist riveru za generalnog sekretara UN Jeremiću je služila kao pretpremijera predsedničkog nadigravanja u Srbiji.
Još dok je bio žut, patriote su žalile što je ušao u demokratsku šumu, smatrajući da je zalutao i da je mnogo bližu Koštuničinom šumarku.
Jeremić je, zapravo, replika Koštunice s naočarima, formiran među Borisovljevim baronima kao patriotski incident, koji je toliko nedostajao japijevskoj ekipi da bi se dopala širokim narodnim masama.
Znali su da im u ekipi nedostaje Kusta bez brade, kako bi običan svet, po šumama, gorama i predgrađima, nekako svario proevropski blok.
Vučićevci zato preventivno provlače Vuka po tabloidima, dok demokrate za sada to ne čine otvoreno, ali verovatno im je mrsko da im njihov bivši član pokupi birače, preuzme infrastrukturu i pošalje Šutanovca na Pasuljanske livade.
Vuk je zato oprezan, znajući da će, umesto sa Crvenkapom, imati posla s lovcima i Čedom.
Njegov plan je da se domogne drugog kruga i tako stvori referendumsku atmosferu protiv Vučića, bez obzira na to da li će se premijer kandidovati.
Saša Janković
Zaštitnik građana je miljenik građanske Srbije, ali je pitanje hoće li ga van tog takozvanog elitističkog kruga prepoznati lumpenproleterijat čiji glasovi presuđuju na izborima. Sašina greška je što nije dao ostavku, pa je sa mesta ombudsmana najavio kandidaturu.
Druga greška je što je to učinio prerano, otvorio je karte i Vučić nije mogao da poželi lepši poklon za Novu godinu. Dobio je dragocenu građu koju već razrađuju tiražni tabloidi, što će se prangijati i u televizijskom formatu, na Željkovoj televiziji.
Bez iskustva u zakulisnim političkim igrama, gde se Šešelj oseća kao u Batajnici, Toma kao u Bajčetini, a Vučić kao kod Merkelove, kandidat-ombudsman će doživeti jedinstveno iskustvo. Za sada ga podržava otcepljeni deo Pastorovih Mađara i Nova stranka Zorana Živkovića koji je već rekao da je Saša kandidat normalne Srbije.
Sa takvom dijagnozom neće biti zadovoljni oni sa drugačijom kliničkom slikom. Biće zanimljiv odnos Jankovića i Vuka Jeremića, jer obojica računaju na slično biračko telo, te je pitanje hoće li razmenjivati poljupce ili udarce.
Ali, Janković je sada ušao u crnu rupu srpske politike i videćemo hoće li mu tviter zajednica osvetliti put. Hoće li miljenik druge Srbije ući u drugi krug? Samo ako se izvuče iz devetog kruga kampanje. Ako uspe, postaće istorijski primerak.
Ivica Dačić
Prvo se najavio kao kandidat, a onda odjavio, poslavši poruku da crveni neće podržati Tomu kao zajedničkog koalicionog kandidata.
Tako je poslao poruku Vučiću da će mu ostati veran, ali je istovremeno ta poruka među podeljenim socijalistima protumačena kao još jedno poniženje pred naprednjacima.
Ivica je na prvi pogled na ivici, jer zna da će s vremena na vreme Branko Ružić, koji priprema teren da u budućnosti postane Ivica umesto Ivice, oplesti po Vučiću.
Ali, čovek kojem moćna Ruskinja Marija Zaharova u srpskom jeleku preko društvenih mreža šalje dirljive poruke, van svih diplomatskih pravila, čini Dačića neodoljivim u Moskvi – kao da se prerušio u Miloša Bikovića.
Iako Ivica zna engleski kao gugl-translejt, šarmirao je davno i zapadnu sferu, baronesu Ketrin Ešton, mada ni Mogerinijeva nije imuna na solo deonice pevača iz Žitorađe. Šta Ivica zna što ostali ne znaju? Peva kao kad Halid Bešlić ima grip.
Ali ume da igra. Srbima još od manjinske Koštuničine vlade pokazuje kako su sile mraka i haosa iz prošlosti najbolja garancija za srećniju budućnost. Svi su se smejali. Smejao se i on. Ali svima onima koji su mu se smejali.
Javlja mi se da će se njegovo lice posebno rastegnuti, ako se Vučić kandiduje i pobedi a potom objavi ime narednog mandatara. Da li će to biti facijalis ili kez.
Boško Obradović
Stilizovani dverjanin nije pohađao ni Šešeljovu političku školu, niti je bio Slobin stipendista.
Odgajan na vrednostima slavjanstva i serbstva, Boško je shvatio da neće imati šansu da se primakne cenzusu, te je odbacio pojanje, spojio stare škole mišljenja i tako izrastao u parlamentarnog fajtera. Saši Raduloviću je ostavio da se bavi performansima.
Boškova taktika je da udara u najjačeg, te Maja Gojković mnogo više gleda kako da mu isključi ton, nego što posmatra Rističevića. Boško je svestan da će njegova kampanja predstavljati tek brendiranje Dveri za neke naredne izbore, a to može biti već sutra.
Sumnjiče ga da je prošao kroz ruski fotošop, iako mu spočitavaju da je u vrhu Dveri žena bliska Lengliju. Čini se da mu to prija, jer za imidž je svaka nova kontroverza prednost, a ne hendikep. Kako zadire u Šešeljovo biračko telo, sukobi sa Vojvodom će povećati gledanost.
Tu Boško nema naročite šanse, ali će doživljaj biti spektakularan. Gledanost će rasti, a sa njima i birači. Kada bih se kladio na Boška, dugoročno bih igrao „iz iksa u keca”.
Izvor: www.politika.rs ( autor: Aleksandar Apostolovski)
