Home Izbori Predsedničkim kandidatima pet puta više novca nego strankama

Predsedničkim kandidatima pet puta više novca nego strankama

23
_T5U0318
Foto: Darko Ćirkov

Na parlamentarnim izborima 2016. godine sve izborne liste pre izbora delile su po 5,8 miliona dinara. Sada bi na predsedničkim izborima, ukoliko se pojavi čak 20 kandidata, njihovi predlagači delili po 16 miliona dinara, što je tri puta više. A ako broj kandidata bude 12 (kao 2012) onda će dobiti čak pet puta više novca nego na parlamentarnim izborima

,,Očekujemo da će ovo što smo planirali biti dovoljno bez obzira na to koje će odluke biti donete u narednim mesecima.” Ovim rečima je ministar finansija Dušan Vujović nedavno odgovorio na pitanje novinara da li su predlogom državne kase za 2017. godinu planirana sredstva i za predstojeće izbore.

„Samo je reč bila o tome koliko je dopunskih sredstava bilo potrebno opredeliti za drugi krug predsedničkih izbora, koji je izvestan”, rekao je Vujović.

To praktično znači da su u državnoj blagajni obezbeđena sredstva za sva tri moguća scenarija.

Neko se već našalio na račun ministra finansija: s obzirom na to koliko često građani Srbije izlaze na birališta, Dušan Vujović bi kao redovnu stavku u budžetu mogao da unese „vanredni parlamentarni izbori”.

Prvi i najpredvidljiviji scenario, održavanje redovnih predsedničkih izbora u budžetu se jasno vidi kao trošak. Za organizaciju izbora na razdelu Narodne skupštine planirano je 1,1 milijarda dinara. Osim toga, u obrazloženju Zakona o budžetu može da se vidi da su troškovi finansiranja kampanje procenjeni na 641,76 miliona dinara. Po Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti, ovaj iznos trebalo bi da bude jednak 0,07 odsto ukupnih poreskih prihoda.

Prema rečima Nemanje Nenadića, programskog direktora organizacije „Transparentnost Srbija“ ukupan iznos i novac koji pojedinačno mogu očekivati predsednički kandidati znatno je manji nego 2012. godine. Ako broj kandidata bude isti kao pre pet godina, predlagači kandidata će dobiti približno za jednu trećinu novca manje”, objašnjava Nenadić. To je posledica izmena Zakona o finansiranju političkih aktivnosti. Inače, u proleće 2012. godine, kada je Tomislav Nikolić pobedio Borisa Tadića, izbornu trku trčalo je ukupno 12 predsedničkih kandidata.
Kandidati koji ulaze u drugi krug izbora mogu da računaju na oko 1,5 miliona evra iz budžeta, pokazuje računica „Transparentnosti”.

To znači da su sredstva znatno smanjena u odnosu na prethodni predsednički izborni ciklus. Tada su stranke DS i SNS dobile po 2,2 miliona evra za kampanje svojih predsedničkih kandidata.

„Kandidati velikih parlamentarnih partija sada će, međutim, biti u značajnoj prednosti u odnosu na ostale. Naime, krajem 2014. uvedena je mogućnost da se za izbornu kampanju troši novac namenjen finansiranju redovnog rada političkih subjekta. Sudeći po finansijskim izveštajima stranaka, ove redovne budžetske dotacije su omogućile nekim strankama, pre svega SNS-u i PUPS-u, koji su bili na istoj listi, da tim novcem finansiraju veliki deo izborne kampanje 2016. godine. Što je po starom zakonu bilo zabranjeno”, kaže Nenadić.

A za redovno finansiranje strankama po zakonu pripada 0,105 odsto ukupnih poreskih prihoda. To znači da se iznos od 963 miliona dinara deli srazmerno broju osvojenih mandata.

Tako su 2016. godine sve izborne liste pre izbora delile po 5,8 miliona dinara. Sada bi, na predsedničkim izborima, ukoliko se pojavi čak 20 kandidata, njihovi predlagači delili po 16 miliona dinara, što je tri puta više. A ako broj kandidata bude 12 onda će dobiti čak pet puta više novca nego na parlamentarnim izborima (oko 26,7 miliona dinara), pokazuje računica „Transparentnosti”.

Za kontrolu troškova izborne kampanje Agencija za borbu protiv korupcije dobiće iznos koji bi trebalo da bude dovoljan za terensku kontrolu. To je oko 900 miliona dinara.

Ukoliko bude bilo drugog kruga predsedničkih izbora, oni će se finansirati iz budžetske rezerve. Izmenama Zakona o budžetskom sistemu taj iznos je znatno uvećan sa 2,5 na četiri odsto. Što znači da je budžetska rezerva sada veća od 40 milijardi dinara.

Praktično, u tom budžetskom rezervoaru postoje i sredstva koja mogu da se iskoriste i za eventualno raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. U tom slučaju (ukoliko bi parlamentarni izbori bili održani zajedno sa predsedničkim) troškovi za organizaciju izbora se ne bi duplirali. Reč je o 1,1 milijardi dinara. To su sredstva koja su namenjena za rad biračkih odbora. Međutim, političke partije bi po Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti dobile dodatna sredstva za finansiranje kampanje.

Izvor: www.politika.rs