Beograd — Odlazak s ministarskog skupa u Varšavi i najave da će od Vlade Srbije tražiti uvođenje kontramera na odluku o taksama za ulazak u zemlje EU, nisu oštre reakcije
Beograd — Odlazak s ministarskog skupa u Varšavi i najave da će od Vlade Srbije tražiti uvođenje kontramera na odluku o taksama za ulazak u zemlje EU, nisu oštre reakcije
To je izjavio ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić dodavši da su takve reakcije primerene situaciji.
Dačić je rekao da nema razloga za ličnu promociju, jer nije u predizbornoj kampanji za predsedničke izbore.
„Nemam nikakvih razloga za svoje lične promocije. Mene to ne interesuje, kao što znate ja se nisam kandidovao ni za predsednika Srbije, nisam ja sada u predsedničkoj kampanji kao neki. Ja sam ministar spoljnih poslova“, rekao je Dačić na konferenciji za novinare.
Upitan da li su takve njegove reakcije plod lične promene ili je takav dogovor u vladi, Dačić kaže da nije promenio svoje stavove, te da je uvek bio otvoren i direktan u onome što želi da iznese.
„Više puta sam rekao da je Srbija konstruktivna, ali da mi moramo da vodimo računa o našim državnim i nacionalnim interesima“, rekao je Dačić i naveo da je njegov posao da se bori za interese Srbije.
Objasnio je da nije rekao da će Srbija da uvede kontramere nego da će, kada dođe vreme da se o tome raspravlja, predložiti da se na takav način odgovori na odluku o taksama za ulazak u EU.
„Ne znači da će Vlada Srbije sa tim da se saglasi“, navodi Dačić i dodaje da su sve zemlje Zapadnog Balkana uputile zajedničko pismo zvaničnicima EU da se te mere ne odnose na Zapadni Balkan.
Dačić kaže i da nije napustio skup u Varšavi pre nego što je rekao šta je hteo da kaže na izjavu kosovskog ministra spoljnih poslova Envera Hodžaja da je Srbija kriva za ratove na prostoru bivše Jugoslavije.
„Ja sam rekao, ali pošto niko se nije oko iz toga izjasnio, neću da dozvolim da se o Srbiji na takav način priča, da je Srbija kriva za ratove. On (Hodžaj) je rekao tu – šta će Srbija ovde, Srbija je kriv za sve ratove. Ne može tako da se priča sa Srbijom. Ako će da ćuti EU, mi nemamo pravo da ćutimo“, rekao je Dačić.
„Zemlje Zapadnog Balkana poslale zahtev EU“
Dačić je rekao i da su zemlje Zapadnog Balkana pozvale Evropsku uniju da se predložene mere plaćanja ulaska u zemlje EU ne odnose na taj region, ocenivši da to ne doprinosi evropskim integracijama.
Dačić je rekao da su sve zemlje Zapadnog Balkana, na inicijativu Makedonije, uputile zajedničko pismo visokoj zvaničnici EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Federiki Mogerini, komesaru za proširenje Johanesu Hanu i komesaru za migracije Dimitrisu Avramopulosu u kojem su zatražile da se taj sistem ne odnosi na Zapadni Balkan.
„To bi imalo negativne implikacije po evropske integracije zemalja Zapadnog Balkana“, kazao je Dačić.
Dačić je rekao da je to mera o kojoj se još raspravlja i da bi, ako bude doneta odluka, trebalo da se primenjuje tek od 2020. i da nema potrebe da se „u ovoj fazi oko toga pravi neka velika rasprava“.
Dodao je da on nije rekao da će Srbija uvesti kontramere, nego da će, kada dođe vreme da se o tome raspravlja, on predložiti da se na taj način odgovori, ali da to ne znači da će Vlada Srbije tako postupiti.
Dačić je izrazio očekivanje i da će 1. januara stupiti na snagu sporazum s Kinom o međusobnom ukidanju viza, koji je trenutno u fazi ratifikacije.
Govoreći o nedavnoj poseti Kanadi, Dačić je rekao da je razgovarao s kanadskim zvaničnicima o restriktiuvnoj viznoj politici koju ima ta zemlja i da se „može očekivati promena kanadskog stava“ kada je u pitanju vizna politika prema Srbiji.
Dačić se na konferenciji osvrnuo i na sastanak premijera Hrvatske Andreja Plenkovića s predstavnicima Hrvata u Srbiji koji su, kako su preneli mediji, izrazili očekivanje da se Srbija odnosi prema hrvatskoj manjini isto kao što se Hrvatska ponaša prema Srbima u Hrvatskoj.
„Ne daj bože da se Srbija tako ponaša prema Hrvatima u Srbiji“, rekao je Dačić, dodajući da Srbin u Hrvatskoj danas mora kada izađe na izbore da traži listu na kojoj se glasa za Srbe.
„Koliko ljudi će se osmeliti da uradi to u atmosferi antisrpstva u Hrvatskoj? Želimo dobre odnose, ali teza da je položaj Hrvata u Srbiji gori nego položaj Srba u Hrvatskoj je tragikomična teza“, rekao je Dačić.
Govoreći o politici vojne neutralnosti, Dačić je podsetio da Srbija sa zemljama NATO ima mnogo veći broj vežbi u toku godine nego s Rusijom.
Ove godine Srbija je održala 20 vojnih vežbi s NATO, EU i zemljama koje su članice NATO, a s Rusijom dve vežbe, rekao je Dačić i dodao da je taj odnos prošle godine bio 22 prema tri.
