Može li nestranačka ličnost koju građani ne poznaju da pobedi Vučićevog kandidata kad se zna da su poslednja tri predsednika SRJ i Srbije – Koštunica, Tadić i Nikolić – bili lideri partija.
Ko bi na predstojećim predsedničkim izborima mogao da pobedi kandidata iza koga bude stajao Aleksandar Vučić, bilo da to bude aktuelni šef države Tomislav Nikolić ili neko drugi? Akademik Dušan Teodorović, zaštitnik građana Saša Janković, bivši predsednik Srbije Boris Tadić, neko od poznatih stranačkih prvaka ili isključivo vanstranačka ličnost?
Ako opozicija, onaj njen deo koji očekuje taj događaj kao novu šansu da oslabi Vučićevu vlast, razmišlja o „konkursu” za zajedničkog kandidata oko koga bi se okupili, koje bi uslove ta ličnost morala da ispuni? Može li to biti neko koga Srbija u ovom trenutku uopšte ne poznaje, a da do zvaničnog početka trke, za pola godine, opozicija udruženim snagama od te ličnosti izgradi jakog takmaca Vučićevom kandidatu. Ili, možda, samom Vučiću? Podsetimo, poslednja tri predsednika (SRJ i Srbije) – Koštunica, Tadić i Nikolić – bili su lideri stranaka.
Saša Radulović, predsednik Pokreta „Dosta je bilo”, prvi se jasno odredio: na pitanje TV N1 da li bi DJB podržao akademika Dušana Teodorovića ako se kandiduje, odgovorio je potvrdno. Za zajedničkog kandidata opozicije, smatra Radulović, bitan je „kredibilitet i integritet”.
Sociolog Jovo Bakić smatra da bi akademik kao zajednički kandidat opozicije (tu samo ne misli na LDP i SRS), imao realne šanse da uspe. Pošto je kao ugledan čovek izašao u javnost sa svojim jasnim stavovima, onda bi bilo logično da se podrži – naravno, ako bi on to hteo. Oko te ličnosti možda bi najlakše moglo da se dođe do nekog saglasja opozicije.
Izvor: Politika
