Izborna kampanja je lov na birače. Osnovna funkcija izborne kampanje je da osigura podršku birača partiji ili kadidatu. Kako je osnovni cilj mobilizacija birača, političke partije neretko akcenat stavljaju na društvene grupe koje iz brojnih ekonomskih, socijalnih, društvenih razloga pokazuju priličnu nezainteresovanost ka političkim dešavanjima. U tu grupu spadaju i žene. Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da 57,9% žena nije odlučilo da li će izaći na izbore. Zašto žene pokazuju nezainteresovanost ka politici? Da li je ta nezainteresovanost proizvod ličnih stavova ili je rezultat dubiljh društvenih problema o kojima se nije govorilo na vreme?
Patrijahalni momenat je još uvek izražen u Srbiji, naročito u ruralnim sredinama. U takvom okruženju uloge su jasno definisane – žena ostaje kod kuće, muškarac o svemu odlučuje. Nezainteresovanost koja je zavladala među ženama posledica je primene neodgovarajućih političkih ideja. Nedostatak konkretnih poruka, slabo aktivno učešće žena u politici, retko osvajanje/dobijanje značajnih državnih pozicija, sve su to obeshrabrujuće poruke. A poruka je jasna – nećemo se baviti politikom, nije to za nas. Međutim, uviđajući da ova poruka može biti pogubna za krajnji rezultat izbora, političari pozivaju žene da ipak odu do birališta i glasaju. Na prethodnim izborima, retko ko se bavimo ovom temom, ali sada, pre svega naglašavajući participativnu funkciju izborne kampanje, stavlja se do znanje da su žene bitne učesnice kreiranja politike države.
„Kad god su žene odlučivale o sudbini Srbije ona je bila stabilna, sigurna, mirna.“ – izjavio je predsednik pokreta socijalista Aleksandar Vulin nakon osnivačke skupštine žena PS. Pitanje je samo – kad su to žene odlučivale o sudbini Srbije?
Aprila 2011.godine usvojen je amandman predloga Zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika, kojim se propisuje da se na svakom trećem mestu na izbornoj listi mora naći manje zastupljen pol (takozvani sistem kvota). Kvote imaju najznačajniji uticaj na participaciju žena u politici. Negativna strana ovog sistema je što nije svuda poštovan (naročito u lokalnim sredinama), dešava se da se žene odriču mesta u ime svojih kolega. Sve u svemu, ovaj sistem je doprineo da danas, u rodnom smislu, imamo uravnotežniji parlament.
Kada je reč o zastupljenosti žena u izvršnoj vlasti ili odlučujućim pozicijama, tu je zastupljenost veoma mala. Istraživanje „Učešće žena na lokanom nivou“, koje je realizovalo Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost i Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, ukazuje na nedovoljnu zastupljenost žena u lokanim vlastima.
Neki od primera su:
• Manje od 5% lokanih samouprava ima gradonačelnicu
• U opštinskim i gradskim većima na teritoriji Srbije ima samo 16% žena, a 84% muškaraca
• U 23 opštine/grada nema nijedne žene u opštinskom/gradskom veću
Istraživanja su pokazala da nema dovoljno prostora u politici da žene iskažu svoje stavove. Posledica ovakvog okruženja je stvaranje psihološke barijere, koja podrazumeva gubitak samoincijative, samopouzdanja i manjak promocije u političkim krugovima .
Ne sumnjamo da će se lideri političkih partija do 24. aprila potruditi da pridobiju glas žena na razne načine. Bitno je samo da žene ne zaborave da poruke moraju biti konkretne, problemi jasno definisani, a rešenja realna. Rezultati ovih izbora zavise od žena.
K.Ć.
Srbija izbori
