Beograd — Velika Britanija ima 12 registrovanih političkih stranaka, Švedska 75, dok Srbija ima više partija nego obe ove zemlje zajedno. Zbog čega?
U Registar političkih stranka kao 108. partija u Srbiji upisana je Jedinstvena ruska stranka kao stranka nacionalne manjine. Inače, ona je već četvrta sa epitetom „ruska“ u nazivu.
Istraživali smo zašto se osniva tako veliki broj stranaka kad na kraju u parlament uđe svega nekoliko izbornih lista.
Parlamentarni izbori 2014. godine:
– Ispod cenzusa ostalo 11 lista: Od Demokratske stranke Srbije (4,24 %) do Koalicije građana svih naroda i narodnosti (0,09 % )
– Ukupno rasuto 700.000 glasova (19,25 % svih izašlih)
– Najveći dobitnik: Srpska napredna stranka – 48 % glasova = 63 % poslaničkih mesta
– Prag za stranke nacionalnih manjina je oko 15.000 glasova.
Na pitanje da li se plaše da će završiti kao desetine drugih stranaka za koje niko nikad više nije čuo Zoran Ranisavljević iz Jedinstvene ruske stranke kaže da se ne plaše.
“Mi znamo pravi podatak koliko je građana Srbije okrenuto prema bratskoj Rusiji”, navodi Ranisavljević.
Dok su iz ove male stranke optimisti, sličan optimizam je bio i pred izbore 2014. godine kod velikog broja partija. Međutim, od dvanaest izbornih lista u parlament su ušle svega četiri. Osamdesetak stranaka nije ni prikupilo potrebne potpise.
Politički analitičar Cvijetin Milivojević kaže da osnivanje velikog broja stranaka uglavnom znači želju za budžetskim novcem.
“Čini mi se da je svaka vlast od devedesete godine naovamo ohrabrivala formiranje tih mnogobrojnih, vrlo često, besmislenih političkih stranaka. Vrlo često je formiranje stranaka i biznis. Dakle, vi postajete preko noći poznati, dobijate takav publicitet koji za svoj neki biznis koji radite nikad ne biste dobili bez ogromnog novca koji ste uložili”, navodi Milivojević.
Izlaza ipak ima. Ali, samo uz promenu proporcionalnog izbornog sistema, gde bi nestale patuljci stranke, i gde ne bi svaka u tom trenutku vladajuća stranka trljala ruke zbog partija koje su ispod cenzusa.
“Ja mislim da je zapravo rešenje kombinovani proporcionalni sistem. Dakle, liste u kojima se boduje i glasanje za konkretnu ličnost, a paralelno i za političku stranku”, dodaje Cvijetin Milivojević.
Većinski izborni sistem je bio primenjen na prvim višestranackim izborima u Srbiji 1990. godine, ali je na zahtev opozicije tada vladajući SPS promenio taj zakon i uveo proporcionalni sistem koji i dalje važi.
Izvor: B92 http://www.b92.net
