Novinar i radijski voditelj Dragan Ilić rekao je, gostujući u Novom danu televizije N1, da program opozicije ne može da se svodi samo na želju da se sruši vlast Aleksandra Vučića, jer ljude u Srbiji zanima njihov svakodnevni život.
Ilić je u jutarnjem programu televizije N1 listao dnevnu štampu, a osvrćući se na medijske napise o tome u koliko će kolona opozicija ići na izbore, on je rekao da mu priča o tome uopšte nije jasna. On kaže da mu sastanci opozicije deluju kao da se lideri stranaka smeškaju samo kad su uključene kamere, a posle nastavljaju stare razmirice ili samo popiju kafu i prijateljski se rastanu. Problem je, kako kaže, što na političkoj sceni nemammo nove ljude i nove ideje.
“Voleo bih da se pojave konkretni predlozi. Ideja da srušimo Vučića nije dovoljna. Nije ovo vreme referendumskog izbora kao u vreme Miloševića. Nisam čuo program – ljudi će uraditi to i to. Ljude zanima njihov redovni život… Mi se pravimo da je sve u redu, samo je problem u koliko će kolona opozicija izaći na izbore”, ocenio je Ilić.
Kada je reč o lokalnim političarima koji, prema pisanju dnevne štampe, menjaju stranke uoči predstojećih izbora, Ilić je rekao da na te ljude ne treba gledati samo kao na “preletače”, jer iza njihovih odluka stoji određeni politički pragmatizam. “To je pred svake izbore karakteristično, opštinski odbori gledaju ko će da bude na vlasti. Shvatili su da ako ste vlast na lokalu nije dobro da ste u koloziji s Republikom, nećete dobiti asfalt… Kod nas su ljudi uvek uz vlast”, podsetio je on.
Haški tribunal izreći će 31. marta presudu lideru Srpske radikalne stranke Vojislavu Šešelju, a od Srbije je zatražio da obezbedi prisustvo optuženog. Šešelj je nedavno nabrojao koliko članovi SRS-a koje potražuje Hag imaju kilograma i poručio da se nadležni zapitaju kako će da ih odnesu u Tribunal. Ilić je, komentarišući tu izjavu lidera radikala, rekao da je po prvi put u istoriji gojenje uvedeno kao sredstvo političke borbe. Šešelj je, prema njegovim rečima, jedini shvario taj cirkuski ugao u politici, mada sada, kako kaže, ima pandan i u Americi – Donalda Trampa.
Gost Novog dana, s druge strane, ističe da se Haški tribunal tokom prethodnih godina, nekim svojim odlukama, vrlo diskreditovao i da ne zna koliko efekta ima “ovo naknadno pokazivanje mišića”.
Vlast se diskreditovala u slučaju narodnih kuhinja
Govoreći o slučaju narodnih kuhinja u Beogradu koje nisu radile nekoliko dana zbog, kako su navele gradske vlasti, dugog procesa javne nabavke, Ilić je rekao da je imao prilikui da vidi kako izgledaju javne kuhinje u gradu i da ljudi nemaju predstavu ko sve tu dolazi po svoj dnevni obrok. “Na Starom gradu imate neke fine ljude u penziji, koji kad plate kriiju i komunalije ostaju gladni. Tamo viđate ljude, pripadnike raznih društvenih slojeva”, ističe on.
Novčana naknada od 168 dinara dnevno, koliko su korisnici narodnih kuhinja dobijali u danima dok one nisu radile, svakako nije dovoljna, smatra Ilić. On podseća da je njegova koleginica Gorica Nešović svojevremeno sprovela društveni eksperiment kada je živela mesec dana sa 25.000 dinara. “Na kraju je meni rekla – može (da se preživi), ali se osećaš jezivo. Ona je rekla da je poslednjih dana imala taj osećaj frustriranosti jer ti ne možeš ništa drugo osim preživljavnaja”, naveo je Ilić.
Gradska vlast se, prema njegovim rečima, diskreditovala u slučaju narodnih kuhinja, jer je opet “bilo nešto, pa ništa”. To je, kako kaže, kao u slučaju kada su uveli pravilo da se u gradski autobus ulazi samo na prednja vrata, pa su videli da je to nemoguće i rekli: “Da, da, ne može to tako”. “E tako je bilo i sa narodnim kuhinjama”, ocenjuje on.
Ilić je rekao da je paradoksalno da je pritom skupštinski restoran mesto gde možete pojesti najjeftiniji obrok u glavnom gradu. “To je paradoks u Srbiji – imate veliki broj ljudi kojima je potrebna pomoća, a politička kasta može da preživi lepo i imaju brojne beneficije. Imate problem da se vrati solidarni porez porodiljama ili PDV ljudima koji su kupili opremu za bebe. Uvek zapne kod običnih građan, a ovde fantastično funkcioniše”, naveo je on.
Ilić je pozvao one koji mogu da pomognu narodnim kuhinjama, a prvesntveno trgovinske lance koji bi mogli da doniraju veliku količinu namirnica pred istekom roka trajanja.
Rehabilitacija Nedića prepuštena medijima
Dragan Ilić je u kolumni za nedeljnik “Vreme” pisao o procesu rehabilitacije Milana Nedića, ocenivši da je to postala još jedna tačka podele domaće javnosti. Ilić kaže da je zanimljivo da smo neke ozbiljne i istorijski važne teme u našem društvu prepustili medijima.
Procesu rehabilitacije Nedića se, prema njegovoj oceni, pristupa senzacionalistički i pritom se gubi iz vida suština zašto se taj proces pokreće. “Naročito je opasno što se tu pojavljuje neka vrsta rehabilitacije – sve su tu bili Srbi, Nedić je spasavao Srbe iz NDH, nekako se relativizuje taj proces. Istovremeno je u Skupštini usvojen zakon da se jevrejskoj opštini vrati oteto, što je formalno priznjanje da je u Srbiji bilo holokausta”, podseća Ilić.
On kaže da se džrava nije jasno odredila prema antifašistčkoj borbi, već samo pojedine socijalističke, socijaldemokratske stranke i LDP. “Ali mi nismo dobili jasan stav države na tu temu, na kojoj smo strani bili tokom rata”, upozorava on.
Radio i danas ima svoju vernu publiku
Danas se inače obeležava Svetski dan radija. Unesko je utvrdio ovaj datum 2011. godine i to baš zato što je 13. februara 1946. godine prvi put emitovan program Radija Ujedinjenih nacija.
Ilić je ocenio da radio i danas ima svoju vernu publiku i podseća da se 80-ih pričalo da će TV uništiti radio, a kasnije se govorilo da će to uraditi internet, ali je radio na kraju opstao. “Radio je topao, brz mediji koji vezuje ljude za sebe. Ne oduzima im pažnju kao TV, čak i neurološka istraživanja pokazuju da radio izaziva drugačiju moždanu aktivnost nego TV”, podseća on.
Ilić kaže da su mobilni operateri sprovodili istraživanja koja su pokazala da korisnici mobilni telefon na prvom mestu koriste za slušanje muzike i radija, zatim za društvene mreže, pa tek onda za komunikaciju. “Sa mobilnim je radio dobio priliku da bude ceo dan uz slušaoce. Umesto tranzistora imate mobilni, možete da slušate bilo koji radio na svetu”, ističe on.
On kaže da je fomatirani radio sa dosta muzike i malo priče, koji je u poslednje vreme u Srbiji uzeo maha, gde se matematički precizno određuje koju ćete muziku i kada slušati, sve manje aktuelan u svetu. “To je kao kada bi vas neko stalno kljukao šampitama, posle nekog vremena bi vam se smučile”, objašnjava on.
Sa koleginicom Goricom Nešović, Dragan Ilić trenutno vodi jutarnji program na Radiju S 2. Kaže da su jutarnji program svojevremeno počeli da rade na Radiju B92 “skoro kao po kazni”, jer niko nije hteo tako rano da ustane. Dodaje da im je rad na jutarnjem programu, međutim, pomogao da se totalno opuste što već godinama dobro funkcioniše.
Izvor: http://rs.n1info.com/
