Home Izbori Stranački programi – vrlo slično, a potpuno drugačije

Stranački programi – vrlo slično, a potpuno drugačije

13
izbori prebrojavanje glasova 1
Foto: Darko Ćirkov

Podizanje industrije, naročito poljoprivrede, privlačenje investitora i agresivan izvoz u Evropu i Rusiju. Znate li koja stranka ima ovakav ekonomski program? Koju god da ste rekli ne biste pogrešili. Ako bismo birali na osnovu ekonomskih programa, čini se da bi se odgovori promenili.

Selo je razvijeno, nema monopola ni privrednog kriminala, verske zajednice plaćaju porez, minimalna cena rada je veća – tako bi, ukratko, izgledala Srbija kada bi se skrojila po ekonomskim programima političkih partija. Vide li ekonomisti suštinsku razliku među njima?

„Oni su mahom slični. Razlog je jednostavan – zato što niko nije spreman da biračima saopšti loše vesti, da će raditi neke nepopularne mere“, ukazuje ekonomista Goran Nikolić.

Ako ekonomisti, na prvi pogled, ne vide suštinsku razliku, prosečnom biraču je znatno teže. Malo je onih koji će zagrebati ispod površine, gde neke razlike ima i povezana je sa orijentacijom stranaka – evroskeptične mahom se zalažu za povećanje carine, što bi bio udar na izvoz u zemlje EU. Proevropske više su okrenute biraču.

„U tom smislu postoje određene razlike, one se uglavnom dešavaju oko poreske politike pa se neke stranke zalažu za smanjenje stope PDV-a, za smanjenje nameta na rad. Druga razlika, koja je dosta bliska i sa ovom poreskom politikom, odnosi se na to da li treba davati podsticaje za dolazak investitora na naše tržište ili ne“, navodi ekonomista Saša Đogović.

Slični ekonomski programi govore i o tome kome se stranke obraćaju.

Bogati, siromašni, zaposleni, nezaposleni, obrazovani, neobrazovani – kao što ne znamo ko su ljudi koji svakoga dana prolaze pored nas, tako ni stranke, ne znaju tačno ko su ljudi koji glasaju za njih. Ali, ako je suditi po njihovim ekonomskim programima, pretpostavljaju. I evroskeptične i proevropske partije obraćaju se, pre svega, siromašnima

„Posebno u uslovima zaista siromaštva, u uslovima velike nezaposlenosti birač će svakako obraćati pažnju na životni standard na zapošljavanje o porezima tome gde novac otiče i kakvi su efekti“, ističe Đogović.

Zbog toga, ekonomisti u predstojećoj kampanji očekuju pregršt populističkih i demagoških izjava. A posle nje da, po običaju, ono što piše u programu ostane samo na papiru.

„Nije samo da su programi isti, nego se čak i svi slično ponašaju u vlasti. Npr. subvencije – svi su načelno protiv subvencija zato što se daju samo stranim investitorima i na kraju svi nastave tu politiku jer nemaju alternativnu, nemaju način da privuku investitora“, dodaje Goran Nikolić.

Očekuje se da ekonomija bude glavna tema najavljenih izbora. Biće zanimljivo pratiti kako će stranke ubeđivati birače da je njihov ekonomski program najbolji kada su trenutno važeći programi svih stranaka gotovo identični.

Izvor: RTS http://www.rts.rs