Vuk Drašković (Međa, 29. novembar 1946. godine), srpski književnik, političar i predsednik Srpskog pokreta obnove.
U periodu 1969 — 1980. bio je novinar u nacionalnoj agenciji Tanjug. Skoro tri godine radio je i kao dopisnik iz afričkih zemalja. Novinarstvo je napustio 1980. i posvetio se književnosti.
Zajedno sa Mirkom Jovićem je osnovao političku stranku Srpsku narodnu obnovu 1989. godine, ali zbog suprotstavljenih stavova ta se stranka cepa. 14 marta 1990. otcepljeno krilo Srpske narodne odbrane čiji je Drašković bio predsednik ujedinjuje se sa Srpskim slobodarskim pokretom Vojislava Šešelja. Sa Vojislavom Šešeljem je u kumovskom odnosu.
Po raspadu Srpske narodne odbrane, Drašković je 1990. osnovao stranku Srpski pokret obnove, koja je bila u opoziciji režimu Slobodana Miloševića. U tom periodu, dva puta je hapšen. Prvi put posle devetomartovskih demonstracija 1991. godine, kada je proveo tri dana u zatvoru. Drugi put je uhapšen sa suprugom Danicom, juna 1993. godine, kada su osuđeni na dva meseca zatvora i kada su preživeli najsuroviju policijsku torturu. Oboje su oslobođeni zahvaljujući pritisku vodećih državnika i organa međunarodne zajednice. Između ostalih, za slobodu Vuka Draškovića i njegove supruge najodlučnije su se založili američki predsednik Bil Klinton, ruski predsednik Boris Jeljcin, francuski predsednik Fransoa Miteran i njegova supruga Danijela, grčki premijer Konstantin Micotakis, britanski premijer Džon Mejdžor i drugi.
U periodu 1996 — 1997, zajedno sa Zoranom Đinđićem i Vesnom Pešić, predvodio je koaliciju Zajedno koja je u drugom krugu lokalnih izbora osvojila apsolutnu pobedu. Međutim, Miloševićev režim to nije priznao pa su nastali tromesečni protesti po celoj Srbiji. Najzad je, februara 1997, Milošević priznao pobedu opoziciji.
3. oktobra 1999. godine, na Ibarskoj magistrali organizovan je atentat na Draškovića, a u sudskom procesu utvrdiće se da nije prvi, i tom prilikom poginula su četiri njegova bliska saradnika. Sledeći pokušaj atentata dogodio se 15. juna 2000. godine u Budvi, kada je sam Drašković lakše povređen.
U međuvremenu, Drašković je 10. januara 2000. godine formirao novu opozicionu koaliciju protiv Miloševića koja je nazvana Demokratska opozicija Srbije – DOS. U leto 2000, Drašković u ime stranke odlučuje istupiti iz kalicije i SPO samostalno nastupa na prevremenim izborima za predsednika SRJ, koje je Milošević raspisao za 24. septembar te godine. Draškovićev kandidat Vojislav Mihailović osvaja mali broj glasova, a Vojislav Koštunica (kandidat DOS-a) pobeđuje Miloševića koji najpre nije hteo priznati poraz. Počinju demonstracije širom Srbije, koji su završeni 5. oktobra kada je DOS najpre nasilnim upadom u Saveznu skupštinu, ali i koordiniranom saradnjom sa nezadovoljnim delovima vojske i policije preuzeo vlast i izbegao krvoproliće. Drašković je podržavao proteste i pozdravio smenu vlasti. Na vanrednim izborima za Skupštinu Srbije, 23. decembra 2000, Draškovićev SPO nije uspeo preći izborni cenzus od 5% i postaje vanparlamentarna stranka.
Tri godine kasnije, decembra 2003. godine (na sledećim vanrednim skupštinskim izborima) SPO ulazi u koaliciju sa strankom Nova Srbija Velimira Ilića i osvaja 22 poslanička mesta (oko 13%). Ostalo je zabeleženo da po svim istraživanjima u vreme predizborne kamapanje ovoj koaliciji nije predviđan ulazak u parlament. Dve nedelje pre izbora Sinod srpske pravoslavne Crkve se bez ikakvog utemeljenja u aktuelnim društvenim javnim raspravama oglašava saopštenjem da je za monarhiju. Politički analitičari su pre i posle izbornih rezultata ovo saopštenje protumačili kao poziv Crkve da se glasa za ovu koaliciju. Nema zabeleženih slučajeva da je sveštenstvo agitovalo za ovu kaoliciju. Drašković ne zauzima položaj u novoj Vladi Srbije pod vođstvom Vojislava Koštunice, već u aprilu 2004. godine biva postavljen za ministra spoljnih poslova Državne Zajednice Srbija i Crna Gora.
Nakon prestanka postojanja Državne Zajednice 2006. godine, Drašković ostaje na istoj dužnosti na nivou Srbije. Na toj funkciji ostaje do izbora nove Vlade u maju 2007. godine.
Pred vanredne parlamentarne izbore koji su održani 11. maja 2008. godine, Drašković i njegov SPO pristupili su kaoliciji Za evropsku Srbiju, koju sačinjavaju još i Demokratska stranka (Boris Tadić), G17+ (Mlađan Dinkić), i Liga socijaldemokrata Vojvodine (Nenad Čanak).
Lista je na ovim izborima osvojila 38,42% glasova (1.590.200 glasova, 102 mandata) i koja je početkom jula 2008. formirala koalicionu Vladu sa koalicijim SPS-PUPS-JS. SPO je dobio 4 poslanička mandata i mesto ministra dijaspore.
Izvor: www.otvoreniparlament.rs
