Autor: Srbija izbori, 21 Apr 2016
Srbija između autokratije i demokratije - Srbija izbori

Pre samo nekoliko dana, Republička izborna komisija utvrdila je zbirnu izbornu listu kandidata za narodne poslanike na vanrednim parlamentarnim izborima, na kojoj se nalazi 20 koalicija, političkih stranaka i grupa građana. Međutim, ispostavilo se da tako formirana izborna lista ima jedan ozbiljan pravni nedostatak. Naime, Dejan Đurđević, predsednik RIK-a, izjavio je kako je u fazi prikupljanja potpisa falsifikovano oko 15.000 izjava građana, što predstavlja svojevrsni presedan koji je Đurđević izjednačio sa organizovanim krimnalom. Naravno, tužilaštvo je zbog svega odreagovalo i pozvalo na saslušanje odgovorna lica.

Ono što je u svemu tome još neobičnije, jeste to da će jedna izborna lista, i pored činjenice da su potpisi građana na njoj falsifikovani po svemu sudeći ipak ostati u trci za osvajanje glasova birača. Reč je o izbornoj listi "Republikanska stranka - Nikola Sandulović" za koju je RIK suviše kasno utvrdio da je vršila malverzacije u vezi sa prikupljanjem potpisa. Jedini način kojim se može sprečiti izlazak te liste na izbore jeste da Upravni sud proglasi rešenje RIK-a ništavim. Međutim, dosadašnja sudska praksa pokazuje da ovaj sud nije sklon izricanju vanrednih pravnih lekova u procesu izbora, pa se stoga ne vidi zašto bi u ovoj situaciji bilo drugačije.

Pored ovog velikog pravnog propusta, postoji još jedna stvar koja predstavlja kuriozitet na zbirnoj izbornoj listi - činjenica da se na njoj nalaze dve izborne liste koje u svom nazivu ne sadrže ime nijedne koalicije, političke partije ili grupe građana. Jedna je "Aleksandar Vučić - Srbija pobeđuje", a druga "Borko Stefanović - Srbija za sve nas". Kako vidimo, nazivi ovih dveju izbornih lista sastoje se od imena i prezimena političkog lidera i od izbornog slogana. Za razliku od druge izborne liste koja po sprovedenim anketama ima skoro marginalnu ulogu u izbornom procesu i za koju je veoma neizvesno da li će preći cenzus, prva izborna lista je ona za koju se očekuje da osvoji najveći broj glasova na predstojećim izborima. Ta lista formirana je od koalicije koju čini čak devet stranaka. To su Srpska napredna stranka, Socijaldemokratska stranka, Srpski pokret obnove, Pokret snaga Srbije, Nova Srbija, Pokret socijalista, Srpski narodni pokret, Samostalni DSS, a odnedavno im se pridružio i PUPS.

Ne ulazeći u to što među nekim od tih stranaka vlada ideološki antagonizam, a ipak one i pored toga ostaju zajedno, pa na jednom mestu imamo i SPO koji se otvoreno zalaže sa ulazak Srbije u NATO i PSS koji je za saradnju sa Rusijom, veoma je neobična druga činjenica. Ono što je čudno jeste to da je najveća koalicija na srpskoj političkoj sceni svoj naziv kojim je predstavljena na izbornoj listi svela na ime samo jednog čoveka. Kao da je taj čovek ono jedino oko čega se ovih devet partija složilo i ujedinilo. A možda to i jeste tako, ne možemo da znamo.

Zašto je ova koalicija želela da sebe predstavi na taj način, stavljajući u prvi plan ime i prezime premijera u ostavci koji je i sam rekao da želi da što manje bude prisutan u predizbornoj kampanji (oko desetak dana), a da će ostatak vremena, kao i uvek, provoditi u mukotrpnom radu. Koliko je takva izjava (ne)tačna imamo prilike svakodnevno da se uverimo. Zar nije bilo logičnije da lista ponese naziv po koaliciji okupljenoj oko SNS-a kao supstantiva ostalih manjih partija? Ipak su ovo parlamentarni izbori na kojima birači glasaju za 250 narodnih poslanika, a ne za pojedinca. Ali, možda bi pre nego pokušamo da nađemo odgovor na prethodno pitanje, trebalo da se zapitamo nešto drugo: Kakav je karakter Srpske napredne stranke kao političke partije i da li je Aleksandar Vučić poznat po tome što je član SNS-a (što bi bilo ispravno) ili je SNS prepoznatljiv po tome što ga predvodi gorepomenuti Aleksandar Vučić (što nikako ne bi trebalo da bude pravilno rešenje)?

Nažalost, već iz samog naziva izborne liste, simbolično rangirane pod brojem jedan, možemo da zaključimo da mnogo više šansi da bude tačna ima upravo ova druga, i to pogrešna opcija. Karakter SNS-a, koji je poslednje dve godine imao neprikosnovenu vlast u Srbiji, takav je da ova partija svoju moć zasniva na "simpatičnosti" njenog vođe. Udžbenički primer takozvane harizmatske vlasti. To što će birači glasati za ovu izbornu listu, a većina njih neće ni znati koje se sve partije nalaze u toj koaliciji, a još manje ko su osim Miroslava Lazanskog i Dušana Borkovića ostali kandidati za narodne poslanike, pokazatelj je naše izgubljenosti u vremenu i potrebe da imamo snažne individue u političkom životu, od kojih očekujemo da će nadomestiti naše slabosti u realnom životu. To ukazuje i na udaljenost Srbije od koncepta ozbiljne pravne države i stvarnog demokratskog društva. Plašim se da zamislim kakva bi panika i izgubljenost zavladali među glasačima SNS-a kada bi Aleksandar Vučić odlučio da se iznenada povuče iz politike. Kada sutra neko drugi dođe na čelo države, ponovo ćemo morati da radimo i gradimo sve iznova, umesto da imamo stabilne državne organe koji bez obzira na političku situaciju kvalitetno obavljaju svoj posao i na koje će promena vlasti minimalno uticati.

Ali, iako je to sada tako, ne možemo da kažemo da je nekada ili ikada bilo nešto drugačije. Još od vremena Prvog srpskog ustanka, preko obnovljene državnosti u monarhiji i Tita, pa sve do Slobodana Miloševića, Zorana Đinđića i njegove ne toliko verne kopije Aleksandra Vučića, naš narod kao da je imao urođenu potrebu da ga vodi pojedinac koji će mu uvek govoriti šta i kako treba da radi i na koga će se osloniti u smutnim vremenima. Posmatrajući tako, Srbija liči na neko desetogodišnje dete koje se u strahu od budućnosti i nepoznatog zaklanja iza svoje majke ili oca. Ali, i to dete jednom mora da odraste i shvati da, kao što neko pametan reče, ozbiljnim narodima trebaju jedino snažne institucije, a oni slabi traže samo jakog vođu. Po svemu sudeći, mi smo od tog prelomnog trenutka još uvek daleko.

Milivoje Zlatković
Srbija izbori

Kategorije: 

Unesite svoju e-mail adresu i primajte naše najnovije vesti

IZBORI 2014

Pratite nas