Gotovo sve političke stranke u Srbiji 2016. godinu završile su u minusu. To pokazuju godišnji finansijski izveštaji koje su predale Agenciji za borbu protiv korupcije.
Gotovo sve političke stranke u Srbiji 2016. godinu završile su u minusu. To pokazuju godišnji finansijski izveštaji koje su predale Agenciji za borbu protiv korupcije.
Na osnovu njih vidi se da se stranke najviše finansiraju iz budžeta, da su najviše trošile tokom kampanje za parlamentarne izbore 2016 i gotovo da nema stranke koja nije dužna nekom mediju.
Nekada najveći, po imovini koju poseduju najbogatiji, a ipak, 2016. socijalisti su završili kao najveći gubitaši, jer dug te stranke od 300 miliona dinara prevazilazi zbir dugova svih ostalih stranaka. Sve je, kažu u SPS-u, zbog kampanje iz 2016, ali i dugova koje vuku još od izbora 2014.
„To je sudbina stranaka u Srbiji, mislim većine, pa i SPS-a“, navodi Dejan Backović, direktor SPS-a.
Sudbinu socijalista dele i demokrate, istina dužni su mnogo manje, 17 miliona dinara zato zovu „skromnim“ dugom.
„Ako uzmemo neke druge stranke koje su u dugovima par stotina miliona, a još su vladajuće stranke, mislim da to dovoljno govori o načinu kako se ko ophodi prema sredstvima iz budžeta Republike Srbije“, navodi Goran Jajić, sekretar DS-a.
Ipak, svaku stranku, ispostavlja se, najviše muče mediji. Upravo je oglašavanje pokret Dveri „oteralo u minus“ od 11,5 miliona dinara:
„Zato što su generalno mediji jako skupi za nas, za onog ko ima jedine prihode od strane države, kao što je naš slučaj prevashodno. Prosto, te cene su za nas strahovito velike“, kaže Slobodan Dimović, direktor pokreta Dveri.
Ni sajtu Agencije za borbu protiv korupcije još nema finansijskog izveštaja SNS-a, a na pitanje da li je SNS u plusu ili minusu i da li su kampanju finansirali viškom novca iz budžeta poslanica SNS-a zadužena za njihove finansije Aleksandra Tomić spustila je slušalicu.
Takvi su i dugovi. Osim javnom servisu kome su sve stranke platile, skoro 100 miliona dinara duguju televiziji Hepi. Najveći dužnici opet su socijalisti koji, prema monitoringu Agencije za borbu protiv korupcije, duguju skoro svim televizijama s nacionalnom frekvencijom.
Backović: To nije tačno, nismo se oglašavali na svim televizijama, ali smo ostali dužni samo jednoj.
N1: Onda laže Agencija za borbu protiv korupcije u svom monitoringu od decembra 2016.
Backović: Šta?
N1: Dug SPS-a prema TV Happy 70 miliona, dugujete i TVR Prva i B92…
Backović: Pa što me onda pitate kad to znate?
N1: A što vi kažete da nemate dug?
Backović: Pa nemamo dugove, imamo neke reprogramirane stvari koje se trudimo da servisiramo uredno, nisam rekao da nismo ostali dužni, nego da servisiriamo i reprogramiramo dugove.
Za razliku od SPS-a koji uredno vraća dugove, srpskim radikalima ne pada na pamet da televiziji Pink vrate 46 miliona za kampanju iz 2016: „Dug Pinku ne priznajemo, jer nisu ispunili svoje obaveze, pa ćemo se goniti, šta sud odluči – videćemo“, kaže lider radikala Vojislav Šešelj.
Kako su poslovali naprednjaci? Transparentnost Srbija monitoringom uočava da je SNS, pored SRS-a i PUPS-a, višak iz budžeta iz 2015. iskoristila za izbornu kampanju 2016. i taj novac u izveštaju prikazala kao „sopstvena sredstva“. Da li su sopstvena?
„Građani Srbije praktično dva puta finansiraju izbornu kampanju: jednom plaćajući kroz budžet direktno troškove izborne kampanje, a drugi put dajući novac za finansiranje redovnog rada političkih stranaka koji same stranke kasnije iskoriste za izbornu kampanju“, objašnjava Nemanja Nenadić, Transparentnost Srbija.
Izvor: N1
