Autor: Srbija izbori, 12 Jun 2017
Istraživanje Demostata - Srbija izbori

Istraživanja javnog mnjenja su ovog puta bila fokusirana na kandidate koji pretenduju na premijersko mesto. Pitanje iz istraživanja koje se odnosi na kandidate glasilo je: "Kojeg od kandidata za premijera smatrate iskrenim i pouzdanim?". Prema ovom istraživanju, čini se da je Avdulah Hoti najiskreniji i najpouzdaniji sa 27,30% i 30,12%, , drugi je Albin Kurti sa 25,30% i 24,10%, dok je treći Ramuš Haradinaj sa „ocenom“ 21,90% i 19,10%.

Što se tiče pitanja "Šta mislite, ko će biti sledeći premijer Kosova," opet se na prvom mesto našao Avdulah Hoti sa 40,4%, drugu poziciju je zauzeo Ramuš Haradinaj sa 34,2% , a treći je Albin Kurti sa 25.4%.

Kada je reč o merenjima rejtinga stranaka i koalicija, tzv. PDK koalcija, koja u svom sastavu obuhvata Demokratsku partiju Kosova, Alijansu za budućnost Kosova i Inicijativu za Kosovo i čiji kandidat za predsednika je Ramuš Haradinaj, trenutno se nalazi na 34,2 odsto podrške javnog mnjenja.
LDK koalicija na čelu sa Hotijem, koja okuplja Demokratsku ligu Kosova, Novu kosovskau alijansu i Alternativu, prema anketama ima vođstvo i nju podržava 40,4 odsto građana. Samopredeljenje sa Albinom Kurtijem uživa 25, 5 odsto podrške građana.

Iako građani bez sumnje iskrenost i pouzdanost navode kao vrline političara, činjenično je stanje da te vrline ne igraju preveliku ulogu kada dođe do građenja koalicija, odnosno matematike, kaže za Demostat Luka Božović iz Insituta za evropske poslove.

"Sudeći po navedenim rezultatima istraživanja, građani najviše poverenja daju bivšem ministru finansija Hotiju, kao i izbornoj listi koalicije koja ga je istakla kao kandidata za premijera, a verujem da ni Ramuš Haradinaj nije van igre. Takođe, i građani ne isključuju takvu opciju, s obzirom da građani kažu da je manje pouzdan i plemenit (kako god tu plemenitost ispitanici shvatali) od ostalih ali uprkos tome misle da su mu šanse da bude naredni premijer prilično dobre," ističe Božović.
Naš sagovornik podseća da koalicija koju vode nekadašnji lideri OVK de facto ima čvrste veze sa različitim interesnim akterima na Kosovu, što joj omogućava da utiče na formiranje Vlade, možda čak i presudno.

Takođe, vredi podsetiti da je oko Hotija i LDK i Alijansa za novo Kosovo Bedžeta Pacolija, i Alternativa. „Teško je očekivati da će Alternativa kao najliberalnija partija ove koalicije posle izbora da se prikloni „ratnoj“ koaliciji, ali ne bih se usudio da kažem da će Alijansa za novo Kosovo Bedžeta Pacolija ostati verna sadašnjim partnerima. Scenario u kome upravo ova partija sa svojim poslanicima prilazi koaliciji PDK i bira Haradinaja za premijera ne bih isključio. Aljbin Kurti ima svoje, manje više sigurne glasače, ali je prostor za manevrisanje pri formiranju buduće Vlade Kosova mali. Koalicioni potencijal, kao i neki od Kurtijevih stavova gotovo izvesno će ga i ovog puta ostaviti u opoziciji“, kaže Božović.

Upitan da prokomentariše nepostojanje jedinstvene srpske liste, Božović kaže da takvo nastupanje srpske zajednice na izborima nije sporno, a postoji i šansa da se različitim političkim ponudama podigne izlaznost srpske zajednice, ipak, odnosi između tih lista, koji su u prethodnim danima bili obeleženi prepucavnjem i nasiljem, ni na koji način ne unapređuju položaj Srba na Kosovu, niti doprinose rešavanju pitanja koja ih muče.

„Kada budemo videli rezultate, videćemo da li je porasla izlaznost, ali videćemo i raspodelu glasova između srpskih lista. Ovo liči na izbore u izborima, ali može da u određenoj meri govori o podršci „kosovske“ politike Vlade Srbije koja direktno podržava jednu listu. Nažalost, ono što kroz medije u Srbiji o izborima na Kosovu možemo da čujemo, a kada govorimo o srpskim listama, svodi se na taj konflikt i podršku vlade jednoj od lista. Suštinska pitanja o programima tih lista, kadrovskim rešenjima, predlozima za rešenja problema srpske zajednice na Kosovu“, zaključuje Božović.
Naš sagovornik kaže da razlike među dominantnim listama na Kosovu postoje, pa tako Haradinaj sudeći po domaćim medijima, smatra da pregovori moraju da se vode u okviru recipročnog priznanja, a ne „unutrašnjih pitanja Kosova“. „Takvo insistiranje može da naiđe na neodobravanje Beograda i duguročniji zastoj u pregovorima. Aljbin Kurti je jedini kandidat koji poziva na odbijanje Zajednice srpskih opština kao ideje, koju vidi kao jačanje uticaja Vlade Srbije na Kosovu, a smatra i da pregovore treba prekinti dok se o njima ne uspostavi konsenzus na nivou Kosova“, zaključuje Božović.

Novu vladu Kosova će u prvim mesecima rada dočekati suočavanje sa mnoštvom složenih pitanja, uključujući i ratifikaciju kontroverznog sporazuma o demarkaciji granice sa Crnom Gorom, ali i nastavak razgovora sa Beogradom, i saradnju u vezi sa Specijalnim sudom.
Teuta Hoxha, izvršna direktorka YIHR Kosovo kaže za Demostat da, što se tiče mogućeg izbora Ramuša Haradinaja, imaćemo situaciju 50:50, odnosno građani Kosova vide neke srpske lidere kao kriminalce, ili ih dovode u vezu sa zločinima koji su se desili na Kosovu, baš kao što su i kosovski lideri viđeni u Srbiji.

„Jedno je sigurno, politička scena na Kosovu je podeljena na „ratno krilo" i „mirno krilo“, ili tako reći, Guns and Roses. Ko god da pobedi moraće se suočiti sa izazovom saradnje sa Specijalnim sudom. Verujem da jedino „ratno krilo“ (koje čine uglavnom komandanti OVK), može da se izbori sa bivšim članovima OVK jer imaju podršku veterana. No, tek ako pobede, videćemo kako će se, zapravo, s tim izboriti“, rekla je Hoxha.

Izvor: www.danas.rs

Kategorije: 

Unesite svoju e-mail adresu i primajte naše najnovije vesti

IZBORI 2014

Pratite nas